12KV jednofazni reklamer DNP3.0 komunikacioni reklamer 11KV stubarski visokonaponski reklamer

Једнофазно поновно укључивање (Single phase reclosing) је аутоматски метод за заштиту преносних линија у електроенерgetskoj industriji, čije je način rada sledeći: kod jednofazne greške, samo se grešna faza isključi i ponovo se uključi; kod fazne greške, isključe se tri faze i u zavisnosti od situacije se odluči da li će se obaviti trofazno ponožno uključenje; ako se ponovo uključi na postojecu grešku, isključe se tri faze. Ovaj metod se uglavnom primenjuje u sistemima velikog zemljotoka od 220 kV i više, i može poboljšati pouzdanost opskrbljivanja i tranzijentnu stabilnost sistema. Budući da zdrave faze proizvode skrivenu struju kroz kapačnu i induktivnu vezu, koja utiče na gašenje luka na tački greške, potrebno je primeniti mere za gašenje luka, kao što su neutralno zemljenje visokonaponskih reaktora ili kratkovremeno uključenje zemljajućih prekidača. Njegovi elementi za izbor faza uključuju distancioni izbor faza, promenu struje u razlici faznih struja i brzo prekid faznih struja. Na svetskom nivou, visokonaponske linije preko 1000 kV uglavnom koriste jednofazno ponožno uključenje, a dvostruke linije na istom stubu koriste metod ponožnog uključenja po fazama.

iskustva rada elektroenergetskih sistema pokazuju da su greške na vazdušnim linijama uglavnom privremene, na primer: povlačenje na površini izolatora izazvano prenaponom od munje, kratkovremeno dodir žica izazvano jakim vetrovima, pražnjenje kroz ptice i kratki spoj koji nastaje kada se grane ili drugi predmeti spuste na vodove. Kada se grešna linija brzo isključi, luk se odmah gasi, a izolaciona čvrstoća na tački greške se ponovo oporavi, pa se nakon isključenja linije ponovnim uključenjem može znatno poboljšati pouzdanost opskrbljivanja. Linije od 110 kV i niže uglavnom koriste trofazno ponožno uključenje jednom, a prema iskustvima rada, na visokonaponskim vazdušnim linijama u sistemima velikog zemljotoka preko 110 kV, više od 70% kratkih spojeva su jednofazni zemljotoci, a osobno za vazdušne linije preko 220 kV, zbog veće rastojanja između žica, čak i oko 90% grešaka su jednofazni zemljotoci. U ovom slučaju, ako se samo grešna faza isključi, a zatim se obavi jednofazno ponožno uključenje, a zdrave faze nastavljaju da rade tokom perioda ponožnog uključenja, pouzdanost opskrbljivanja i stabilnost paralelnog rada sistema će se znatno poboljšati. Zato se u sistemima velikog zemljotoka preko 220 kV široko koristi jednofazno ponožno uključenje. Kada se zaštitom privremenog jednofaznog zemljotoka isključi jedna faza, zdrave faze opskrbljuju tačku greške kapacitivnom strujom kroz fazne i zemljne kapacitete, a istovremeno opterećena struja u zdravim fazama kroz fazne transformatore stvara indukovano napon u grešnoj fazi, koja opskrbljuje tačku greške induktivnom strujom kroz fazne i zemljne kapacitete. Ove dve struje zajedno čine skrivenu struju. Veličina skrivene struje zavisi od parametara linije. Opšte govoreći, što je napon linije veći i opterećena struja veća, to će biti veća i skrivena struja. Zbog prisustva skrivene struje, luku na tački greške je teško ugasiti, što kažnjava kašnjenje kod jednofaznog ponožnog uključenja. Kod brzog jednofaznog ponožnog uključenja, može doći do neuspeha jednofaznog ponožnog uključenja i isključenja tri faze.

Vreme jednofaznog ponožnog uključenja (vreme od isključenja napajanja na tački greške do ponovnog primenjenja radnog napona) mora biti veće od vremena potrebnog za gašenje luka na tački greške i oporavak izolacije linije. Za razliku od trofaznog ponožnog uključenja, u procesu jednofaznog ponožnog uključenja gdje je samo grešna faza isključena, dok se luk na tački greške nije ugasio, tačka greške se i dalje povezuje kroz fazni kapacitet, a napajanje za održavanje luka se dobija od ostalih dve aktivne faze. Nakon gašenja luka, tačka greške uglavnom će primati napon koji se raspoređuje kroz grešnu fazu i zemlju od strane dve aktivne faze. Kada se luk razvije i prekinu kada struja prolazi kroz nulu, ako brzina oporavka izolacije na tački greške bude manja od brzine porasta naponskog talasa koji se preklapa, izolacija na tački greške će se ponovo probiti u blizini vrha tog talasa. U tom slučaju, osim struje luka koju dobijaju od ne grešnih faza, energija skladištena u grešnom kapacitetu će se takođe osloboditi na tački greške, stvarajući struju ponovnog paljenja čija je veličina mnogo veća od prethodne stacionarne struje luka. Ovaj fenomen se ponavlja svake poluperiode radne frekvencije, što utiče na konačno vreme gašenja luka. Što je veći radni napon linije i duža njena dužina, to će biti duže konačno vreme gašenja luka. Iskustva laboratorijskih ispitivanja sa umjetnim kratkim spojevima i stvarni podaci iz rada sistema potvrduju ovaj zaključak. Kako bi se skratilo vreme jednofaznog ponožnog uključenja na razumnu vrednost, na primer manje od oko 1 s, da bi se zadovoljili zahtevi stabilnosti sistema (vreme ponožnog uključenja), usklađenja sa zaštitnim reljemi i ostali zahtevi, a istovremeno se ne smanji uspešnost ponožnog uključenja, na srednjim i dužim linijama sa naponom od 500 kV i više se široko koriste pomoćne mere za gašenje luka, koje se uglavnom sastoje od dve vrste: ① Na neutralnom dijelu visokonaponskog reaktora koji se koristi za kompenzaciju kapaciteta linije, postoji zemljenje sa odgovarajućom veličinom induktivnosti, čija je funkcija ekvivalentna paralelnom spoju rezonantnog induktora, što značajno smanjuje nastavnu struju kroz tačku greške i napon koji se primenjuje preko tačke greške, čime se stvara preduslov za brzo i uspješno konačno gašenje luka. Ovaj način je uspešno i široko korišten u elektroenergetskim sistemima. ② Tijekom procesa jednofaznog ponožnog uključenja, na obje strane grešne linije koja je bila isključena, kratko se uključe zemljajući prekidači, čime se tačka greške dovodi u stanje gotovo nultog napona, postizanjem cilja brzog gašenja luka. Za posebno važne opterećene linije (dvostruke linije na istom stubu), ako se uzima u obzir uspešno izvršenje faznog ponožnog uključenja u slučaju greške u različitim fazama (npr. faza A linije A i faza B linije B), zemljajući prekidač je izvediva metoda.